Budući da je veliki broj engleskih reči i izraza francuskog porekla, sigurno već dosta francuskih reči poznajete, a da niste toga ni svesni.
Da li je teško naučiti francuski?
Francuska gramatika ima sličnosti sa španskim i italijanskim jezikom. Ako ste učili francuski, sigurno se sećate koliko ste se mučili dok ste učili rodove, promenu glagola i izgovor onih nazalnih glasova.
Neki samoglasnici imaju akcente, a neki najčešće korišćeni glagoli su nepravilni: être – biti, avoir -imati, aller – ići, venir – doći. Tako da, nije baš lako naučiti pravilno govoriti i pisati francuski jezik, ali nije ni tako teško! Vežbajte!
Jezičke zavrzlame
Francuzi će vam reći da je njihova najduža reč anticonstitutionnellement. Ovaj dugi prilog ima značenje „na vrlo neustavan način“, sadrži 25 slova i jako retko se koristi!
Oprobajte sreću sa frazama teškim za izgovaranje:
1) Vežbajte glasove ‘s’ i ‘č’:
* Les chaussettes de l’archiduchesse sont-elles sèches, archisèches?
(Jesu li nadvojvotkinje čarape mnogo, mnogo suve? )
* Un chasseur sachant chasser sait chasser sans son chien de chasse.
(Lovac koji zna da lovi, znaće da lovi i bez svog lovačkog psa)
2) Dobra vežba homonima (reči koje zvuče isto, ali su napisane drugačije):
* Si six scies scient six cyprès, six cents scies scient six cents cyprès.
(Ako šest testera seče šest čempresa, šesto testera seče šest stotina čempresa)
3) I na kraju, „polomite jezik“ uz pesmicu kojom vežbamo različite izgovore glasa o, ou, u i en:
„Tonton, ton thé t’a-t-il ôté ta toux“ disait la tortue au tatou.
„Mais pas du tout,“ dit le tatou. „Je tousse tant que l’on m’entend de Tahiti à Tombouctou!“
(„Ujače, tvoj čaj ti je izlečio kašalj“, reče kornjača armadilu.
„Ma kakvi“, uzvraća armadilo. „Kašljem tako jako da se čujem od Tahitija do Timbuktua!“ )
Par viceva na francuskom
Parodije, humor i igra reči su vrlo popularni u Francuskoj, a u novinama ćete naći karikature u stripu koje ismevaju političare. Evo nekoliko viceva sa igrom reči:
Au restaurant, le garçon demande au client:
-„Comment avez-vous trouvé le bifteck?“
-„Tout à fait par hasard, en soulevant une frite!“
(U restoranu, konobar pita gosta:
-„Kako ste „pronašli“ odrezak?“ (glagol trouver u osnovnom značenju znači pronaći, ovde u značenju oceniti, svideti se – igra reči )
-„Sasvim slučajno, kada sam pomerio pomfrit!“ )
Poigravanje sa značenjem reči quartier (susedstvo, kvart, ali i parče, kriška):
-Deux asticots se retrouvent dans une pomme:
-“Tiens! Je ne savais pas que vous habitiez dans le quartier! „
(Dva crva se sreću u jabuci: „Zdravo! Nisam znao da živimo u istom parčetu / kriški!“)
Hoće li mi znanje francuskog pomoći u učenju drugih jezika?
Francuski je romanski jezik, odnosno latinskog porekla. Romanski jezici imaju sličnu gramatičku strukturu, a često i slične reči. Zanje francuskog jezika će vam svakako pomoći u učenju drugih jezika kao što su španski, portugalski, italijanski ili katalonski.
Izbegavajte ove situacije
Na stranom jeziku (to svi znamo) možemo lako upasti u neugodnu ili smešnu situaciju.
Na primer, želimo zahvaliti nekome, reći ćemo Merci beaucoup (hvala mnogo). Međutim, pripazite na izgovor. Ne mešajte Merci beau cul sa merci beaucoup! (u suprotnom biste nekom rekli da ima lepu pozadinu)!
Bukvalno i direktno prevođenje retko funkcioniše, tek u ponekim situacijama. Na primer, izašli ste u kafić gde bend svira uživo i neko kaže: Ça me casse les oreilles! Doslovan prevod fraze znači polomiti uši i ako ne znate pravo značenje biće vam smešno – osoba se u stvari žali na preglasnu muziku ili glas pevača koji je očajan. Čuvajte se lažnih prijatelja, oni mogu vas mogu zbuniti potpuno. Konačno, čak i ako ne znate mnogo o jeziku, uvek su tu divne reči: pardon, s’il vous plaît i merci.
Čuvene izreke
Je pense donc je suis – Mislim dakle postojim (René Descartes,1596-1650). Poznati filozof i matematičar poznat po metodi „sumnjajmo u istinitost stvari“ (što ga je i dovelo do ove poznate izreke).
Rien ne sert de courir, il faut partir à point – Žuriti je beskorisno, treba krenuti na vreme (Jean de La Fontaine,1621-1695). Poznat po svojim bajkama i danas ga često spomenjemo u raznim prilikama.
Prvi zakoni i legislative
Smatra se da je 842. godine donet prvi pisani zakon na protofrancuskom jeziku Les Serments de Strasbourg (Strazburška zakletva). Njome su savez sklopili Ludvig Pobožni i Karlo Veliki protiv brata, cara Lotara. No, samo godinu dana kasnije, tri brata su se pomirila.
Francuski 1539. postaje zvaničan jezik administracije, a 1606. izašao je prvi rečnik francuskog jezika. Moderna francuska konačno je osnovana u 17. veku s piscima kao što su Dekart, Kornej, Paskal, Rasen, Molijer i mnogi drugi.
Francusku akademiju (koja je donela prva pravila jezika) osnovao je 1635. godine kardinal Rišelje.
Kako biti ljubazan
Poput drugih romanskih jezika, postoje različiti načini da se kaže vi i ti: tu, za osobe s kojima ste bliski i vous, u ostalim slučajevima. Množina u oba slučaja je vous.
Francuzi su srdačni ljudi. Kada se s nekim pozdravljaju, muškarci će se obično rukovati. U neformalnim situacijama, ženska osoba će vas neretko u znak pozdrava poljubiti u obraz (to je više kratak dodir obraza). Broj poljubaca (bisous ili bises) varira od regije do regije, mogu vas poljubiti i do četiri puta!
Ukoliko imate nedoumicu oko koje god francuske poštapalice stranica kontakt i prevodioci za francuski jezik su na raspolaganju!
