Donosimo vam listu neobičnih, a divnih izraza iz raznih jezika. Ko zna, možda vas potaknemo da krenete da učite još neki, vama nepoznati jezik.
Znajte: lepe reči nisu tu samo zbog značenja, one su deo konteksta, deo kulturoloških miljea. Lepe reči nadahnjuju, pretvaraju se u tekstove pesama za neku muzičku numeru, deo su kultnih filmskih scena i šire se kao spektar kroz melodiju nekog jezika
1. Douleur ([dulœʀ] francuski izraz)
Ova fraza dolazi iz francuskog jezika. Ljubav je dar i prokletstvo. Nekad je raj, nekada pakao. Svi znamo kakav je osećaj voleti nekoga. Najbolji je osećaj na svetu – kada je uzvraćena. Ali, gotovo da nema goreg osećaja od neuzvraćene ljubavi. Reč lepo zvuči, ali je veoma bolna. Dakle, ovaj izraz možemo definisati kao bol zbog neuzvraćene ljubavi.
2. Sobremesa (španski izraz)
U životu postoje male radosti, poput one kad se okupe porodica i bliski prijatelji na ručku. Hrana, piće i smeh su recept za sreću. Ponekad u razgovoru prođu sati i sati, a da ne primetimo. U latino kulturi, ovaj običaj je toliko važan da su smislili posebnu reč za njega.
Značenje: prijatan razgovor za stolom koji se nastavlja i nakon završetka obroka
3. Heimat ([hajmat] nemački izraz)
Ljudi su uvek vezani za naciju, državu, osećaju snažnu povezanost sa svojom domovinom. Hrana, muzika, porodica, prijatelji, škola, sećanja na detinjstvo i sva ostala važna iskustva svih nas, upravo proizlaze iz mesta koje zovemo domom.
Reč heimat ima slično značenje i odnosi se na mesto koje nas je oblikovalo, koje nas čini baš ovakvima; u sebi sadrži sve one stavove i verovanja koja oblikuju osobu i sve njene pretke. Dakle, izraz koji govori o osećaju ponosa što smo pripadnici određene države.
Kraće, značenje bi moglo biti: mesto/oblast/regija odakle potičemo, naša otadžbina.
4. Forelsket (norveški izraz)
Da li je taj osećaj varka? Fascinacija? Opsesija? Ovom se rečju opisuje onaj vrtoglavi osećaj kada u vezi još nismo stigli do nivoa „Volim te„, ali smo prošli početnu fazu i nismo više “zatreskani”. U engleskom jeziku postoji fraza „jako mi se sviđaš“ ili samo „sviđaš mi se.“
Ako pitate Norvežanina, reći će da je forelsket.
5.Hyggeligt ([hyɡəli] danski izraz)
To je onaj osećaj koji imate kad ste u društvu sa posebnom osobom ili kada vaša mama napravi omiljeni obrok dok ste kod kuće za praznike. Ili kada ste opušteni na kauču, pijuckate šoljicu vrućeg kakaa i gledate omiljenu seriju. Upravo taj topao, ugodan osećaj u grudima koji želite da vam zauvek ostane.
Jednostavnije: osećaj ekstremne udobnosti ili ugodnosti.
6. Toska (ruski)
Smatra se da se ne može definisati puno značenje reči toska. Ova se reč u Rusiji koristi za opisivanje dubokog, mračnog osećaja očaja. To je onaj krajnji osećaj čežnje i beznađa.
Kaže se da je to “muka koja tišti dušu”, čista, iskonska, bolna tuga – nešto za čim nećemo rado žudeti, a što nas uvek sačeka „iza ćoška“
Kraće objašnjenje: osećaj duboke duhovne teskobe bez određenog razloga.
7.Gigil (filipinski izraz)
Kada sretnete nekog na ulici, u supermarketu i toliko vam se dopadne da biste ga mogli ugnjaviti od miline! Ponekad je to neko ljupko dete koje maše svakom prolazniku, konobarica ili neka malena pudlica u parku. Najbliža fraza u našem jeziku je „Mogla bih te odmah pojesti.“
Međutim, naša fraza samo je delić značenja izraza.
Potpuno značenje: iznenadni poriv ili želja da nekoga ili nešto tako jako zagrlimo iz čiste simpatije i osećaja bliskosti
8. เกรงใจ ([kreng-jai] tajlandski izraz)
Svet bi bio mnogo srećnije mesto kada bi svi ljudi bili uvek ljubazni (prema svim ljudima u našoj okolini). Međutim, to je samo utopija. Kreng-jai je stav koji koji je povezan sa ekstremnim osećajem ljubaznosti.
Kada ne želite da neko ima problema što mora da vam nešto pomogne ili kad nekom poželite da nema nikakvih problema u poslu ili na putu. Za takvu osobu uglavnom kažemo da je pristojna.
Potpunije značenje: kad ne želite da bilo ko remeti svoje vreme i planove zbog vas.
9. Jayus ([dja-ius] indonezijski izraz)
Značenje ovog izraza je poznato svima: loše ispričana šala. Kada neko u društvu ispriča lošu šalu, nastane neka neugodna tišina, šaljivdžija se oseti ponižen. Međutim, ponekad je ispričana šala tako zapanjujuće loša da ne možemo, a da joj se ne nasmejemo.
To je onaj kratki, zaboravljeni trenutak radosti,u nama poznatom društvu, kada se slatko nasmejemo loše ispričanom fazonu.
Dakle: kada je šala toliko loša ili ispričana na loš način da joj se morate smejati.
10. Ilunga (iz jezika tshiluba kojim se govori u regiji Demokratske Republike Kongo).
Možda je to jedna od najtežih reči za prevod, jer ima toliko slojevitih značenja. Ova se mala reč odnosi na strpljenje, opraštanje i trenutke duševnih lomljenja. Značenje koje bi bilo potpunije:
Osoba će nekome oprostiti prvu uvredu njoj upućenu, drugi put će je tolerisati, ali neće oprostiti treći put.
11. 浮世 絵 ([ukiyo-e] japanski izraz)
Ova reč doslovno znači „slike plutajućeg sveta„, opisuje ljude koji ne uzimaju ni sekund svog života zdravo za gotovo. Žive u sadašnjosti i ne dozvoljavaju da ih male stvari poremete. Koliko je teško postići ovaj nivo prosvetljenja, kako bi bilo sjajno kad bismo samo mogli od sebe odagnati sve teškoće?
Ukratko – kad se živi u trenutku i kad se čovek trudi da izbegne disbalans u svakodnevnom životu.
12. 一生懸命に ([išoukenmei ni] japanski izraz)
Japanski izraz znači „svom snagom„, ili „svim svojim srcem“, a ponekad i „grčevito“ ili “veoma teško”, u zavisnosti od konteksta. Često se koristi da se sportistima poželi sreća na takmičenju, u smislu – nije važno da li ćeš pobediti, sve dok si dao sve od sebe.
13. こんにちは([Kon’nići va] japanski izraz)
Zdravo; Dobar dan.
14. さようなら([Sajonara] japanski izraz)
Zbogom; Doviđenja.
15. またね([Mata ne] japanski izraz)
Do sledećeg susreta; Vidimo se ponovo.
16. „Hakuna-matata“ ([hɑkunɑ mɑtɑtɑ], svahili jezik, fraza iz istočne Afrike)
Ako ste posetili Zanzibar, onda vam je značenje „nema problema“ jako poznato. Reč „hakuna“ znači „nema“, dok „matata“ znači „nevolje“ ili „problemi“.
Izraz najbolje poznajemo iz Diznijevog crtaća “The Lion King“ (u kome se peva pesma „Hakuna matata“). Prevodi se i sa dobro poznatom frazom: „bez brige“(don’t worry). Popularna je i čuje se u odmaralištima, hotelima, supermarketima i drugim mestima privlačnim za turiste i kupce.
