Postoje neke reči koje zbune svakog ko uči francuski jezik, pa su tako i mene nekad davno. Naučila sam da ih razlikujem. Da probamo da razjasnimo značenja desetak sličnih reči, biće nekom od koristi.
Neke od njih su glagoli, neke imenice, pridevi, ali i prilozi, predlozi. Ovde možemo da primenimo onu staru izreku, uz malu izmenu:
„Kad bih dobio po novčić svaki put kad se neko zbuni jednom od tih reči, bio bih bogat“.
Na francuskom bismo rekli: Je confonds toujours ces mots, uz glagol confondre / mešati, zbuniti (ma koliko čudno bilo, ne postoji reč confuser u francuskom jeziku).
Evo nekih reči koje smo uparili zbog veoma sličnog izgovora
- connaître & savoir
- attendre, entendre & écouter
- dire & parler
- regarder & voir
- pleurer & pleuvoir
- avant et devant
- bien & bon
- meilleur & mieux
- an & année
- neuf & nouveau
- Connaître & Savoir
Oba glagola znače znati, ali savoir je ozbiljniji i odnosi se na neku činjenicu:
● na ono šta si naučio i sad znaš:
Je sais que le chocolat n’est pas bon pour la santé (Znam da čokolada nije dobra za zdravlje),
Je sais jouer du piano(Znam da sviram klavir),
Je sais parler anglais(Umem da govorim engleski).
● S druge strane, connaître se odnosi na stvari koje dobro poznaješ, koje su ti bliske, svakodnevne.
Uključuje emocije, odnos prema nekoj stvari i ograničenog je značenja. Obično se radi o mestu (restorani, gradovi, države) ili o ljudima. Neću navoditi ostale slučajeve, ovo su najčešći.
Saveti:
– iza connaître obično stoji član i imenica
– iza savoir često stoji glagol ili reči où (gde), comment (kako), que (da), ili ce que (što)
Ne možeš reći Je connais que, gramatičko je neispravno.
Ako želiš reći: Nisam to znao, koristi savoir u imperfektu: Je ne savais pas ça!
Primer – dijalog na ovu temu:
Je connais un restoran intéressant! (Znam jedan zanimljiv restoran) connaître + član + imenica (mesto)
Je sais où est ce restoran! (Znam gde je taj restoran) savoir + ou (gde)
Je sais comment m’y rendre. (Znam put do tamo) savoir + comment (kako)
Je sais ce que tu vas commander! (Znam šta ćeš naručiti) savoir + ce que (šta)
Tu me connais si bien! (Ti me baš dobro poznaješ) connaître + osoba
- Attendre, Entendre & Écouter
Entendre znači „čuti“. Écouter znači „slušati“. Attendre znači „čekati“.
Attendre i entendre su veoma slični po zvučnosti.
E sada, čitava zbrka sa prva dva glagola proizlazi iz činjenice da (baš kao i na srpskom jeziku) kada slušaš nešto, to u isto vreme i čuješ!
Francuzi čuju i slušaju malo drugačije. Objasniću.
- Entendre je malo teže naučiti, pa obrati pažnju da ga dobro izgovoriš – francusko [en]/ an treba da se čuje dva puta, oba istog trajanja i sa isim naglaskom. Obrati pažnju na prvi slog.
Ako se razumeš u fonetiku, izgovor ove reči je [ɑ̃tɑ̃dʀ].
Ako ne, onda nemoj da te zavede simbol ɑ. Glas „a“ u reči entendre ne postoji. Koristimo entendre kada kažemo da smo čuli neki zvuk, trač ili novost.
- Écouter, međutim, zahteva svestan napor. Treba se koncentrisati i slušati. Često je taj proces zabavan, slušamo muziku, poj ptica, žubor potoka….Ali ne uvek, recimo kada slušamo neko dosadno predavanje na fakultetu.
Savet:
Kada govoriš s nekim Francuzom preko telefona ili preko Skypa, verovatno ćeš reći:
Est-ce que tu m’entends? (Čuješ li me?)
Ne možeš odgovoriti: J’écoute mal, nego j’entends mal, ako je veza loša.
Ne možeš reći: J’ai écouté que … ako si čuo neku dobru priču, reci: J’ai entendu dire que … (čuo sam od nekog …)
Primećuješ razliku između sledećih rečenica?
J’écoute les oiseaux chanter. (i uživam u pesmi ptica)
J ‘entends les oiseaux chanter. (tek ovlaš ih čujem / registrujem u pozadini)
- Dire & Parler
- Dire koristimo da nešto kažemo ili iskažemo.
- Parler koristimo kad međusobno komuniciramo, tj. razgovaramo ili govorimo.
Zbrka proizlazi iz činjenice da u normalnom razgovoru dvoje ljudi pričaju / dire, ali tehnički –
obe pričaju / dire nešto naizmenično – ne izgovaraju nego razgovaraju / parler.
Savet:
Uoči gramatičke razlike:
Je dis quelque chose à quelqu’un. (Kažem nekome nešto)
Je parle de quelque chose avec quelqu’un. (Govorim o nečemu sa nekim)
Kada govorimo o glasinama, kažemo nešto ovako:
J’ai entendu dire que … (Čuo sam da je neko rekao …)
As-tu entendu parler de …? (Jesi li čuo za …?)
Ne možeš reći il a parlé que, već il a dit que.
- Regarder & Voir
Kad neko vikne: Vidi ono! – odgovor može da bude: Gledam! ili Ništa ne opažam. Primećujete li kako tri različita glagola iskazuju istu radnju? Isto se ovo dešava i sa francuskim glagolima.
- Voir znači videti, gledati i to je je radnja koja se dešava bez našeg pristanka, ne uključuje aktivnost mozga i obično kratko traje. Voir možeš upotrebiti da kažeš da ćeš se sresti s nekim ili si u emotivnoj vezi s nekim.
Primeri:
Je ne vois rien sans lunettes. (Ništa ne vidim bez naočala)
Mario voit un psychologue depuis deux ans. (Mario ide kod psihologa već dve godine)
Est-ce que tu vois quelqu’un en ce moment? (Viđaš li se s nekim ovih dana? / Jesi li u vezi trenutno?)
Nous irons voir grand-maman demain. (Sutra idemo u posetu baki)
- Regarder znači „gledati“i zahteva fokusiranu pažnju.
Primeri:
Je regarde un film. (Gledam film)
Regarde par la fenêtre! (Pogledaj kroz prozor!)
Momenat pažnje!
Kad ti neko vikne Vidi! ako odgovoriš:
– Je regarde, to će značiti – Gledam.
– Ako kažeš: Je vois to će značiti – Vidim (u značenju – dobro, dobro, vidim!)
Ako želiš da kažeš da gledaš film u sadašnjem vremenu – je regarde un film. Ali, ako želiš da to isto kažeš u prošlom: J‘ai regardé un film (gledao sam film) ili j‘ai vu un film (video sam film).
- Pleurer & Pleuvoir
Dva „mokra“ glagola plakati i pada kiša / kišiti.
Razumevanje otežava činjenica da je pleuvoir glagol treće grupe. Njegova promena je nepredvidiva i malo komplikovanija za učenje.
Primeri:
Kad neko plače koristimo glagol pleurer.
il pleure (on plače)
il a pleuré (plakao je – passé composé)
il pleurait (plakao je – imperfekat).
Pada kiša – pleuvoir
il pleut (pada kiša)
il a plu (kišilo je / padala je kiša – passé composé)
il pleuvait (kišilo je / padala je kiša – imperfekat)
la pluie, izgovara se [plu-ii] i znači kiša
Napisala: Valentina Branković
