Etnolozi tvrde da danas u svetu postoji preko 7.000 jezika. Ali, njihov se broj stalno menja, neki nestaju, neki se spajaju jer su jezici živa, dinamična stvar.

Šta bi od nas bilo da nije jezika?

Od pamtiveka oni oblikuju ovaj svet. Činjenica je, nažalost, da je danas otprilike 40% jezika u svetu ugroženo, pred nestajanjem; neki od njih često imaju manje od 1.000 govornika. U međuvremenu, samo 23 jezika aktivno govori više od polovine svetske populacije.

Izlazak-sunca-Turska

A kakvih sve jezika nema na svetu! Yupik u Sibiru i na zapadu Aljaske, Archi na obalama Kaspijskog mora, jezik plemena Sentinela u Indijskom okeanu, plemena o kom se skoro ništa ne zna…I u Evropi postoji nekoliko neobičnih jezika, jedan od njih je „jezik zvukova“ u Turskoj.

Zvuci ptica

Za turiste koji vole seoski ambijent i domaću atmosferu, Kuşköy liči na bilo koje drugo selo u Pontijskim planinama, duž turske obale Crnog mora. Tek nešto više od 500 poljoprivrednika uzgaja čaj, lešnike, kukuruz, repu, čuvaju stoku; ovde postoji samo jedna ulica sa pekarom, mesarom i nekoliko kafića.

Ono što Kuşköy razlikuje od ostalih sela nisu pejzaži već zvuk.

Već nekoliko generacija razgovara pomoću jedinstvenog oblika zvižduka (tur. „kuş dili“ ili „ptičji jezik“). U stvari, melodije lokalnih ptica slične su ovom jeziku. Meštani su ljubazni, vredni i sasvim neobični. Najstariji među njima su jedini preostali ljudi u Turskoj koji se još služe ovim zvučnim jezikom koji su naučili od svojih dedova.

Sam naziv Kuşköy znači „selo ptica“.

Komšijin poziv zviždukom

 

U davna vremena bilo je teško obrađivati polja, kopati i sejati njive ako nemaš veliku porodicu, pa su ljudi naučili da dozivaju svoje komšije preko brda sa pitanjem-zviždukom:

„Možeš li mi pomoći sutra da oberem kukuruz?“

ili

“Treba sazidati štalu, dođite da nam pomognete!”.

Ovako su najavljivali venčanja, rođenja, sahrane i slično. Stanovnici sela kažu da jedino što se ne može zviždati je udvaranje i iskazivanje ljubavi svom voljenom ili dragoj. Zašto? Pa zato što će te svakako čuti celo selo ako ljubav izjaviš tako glasno!

Ispuštanje zvukova i fraza nije lako smisliti i odraditi. Ima i onih koji ne veruju da se seljani zaista dovikuju već da je ceo razgovor dogovoren. Za takve nevernike u selu imaju i test: prenošenje zviždukom nečijeg broja telefona (koga nisu unapred znali) čime dokazuju autentičnost i tačnost jezika. Zvižduk može odjeknuti više od kilometra, a ako se glas i ne čuje na duge udaljenosti, pravljen je lanac ljudi koji prenose poruku.

Većina meštana vjeruje da je “kuş dili” nastao pre oko 400 godina, niko ne zna sigurno. „Jezik“ je, ustvari, “zviždani” dijalekt turskog jezika, pri čemu je svaki slog proizveden u 20 različitih zvukova.

Električna struja stigla je u ova sela tek 1986. godine, možete misliti kako je bilo teško komunicirati na velikim daljinama. Kamenito zemljište, neprohodne staze, sneg, loše vreme i razbacani zaseoci po planini. Stvarno im je trebao jedan “ptičji jezik”!

Naučna istraživanja jezika

 

U svetu postoje i drugi “zviždajući jezici”, na Kanarskim ostrvima, u Grčkoj. Jezik ptica ovog sela u Turskoj pobudio je zanimanje tursko-nemačkog psihologa, Onura Gunturkuna.

„Bio sam apsolutno, potpuno fasciniran kad sam prvi put čuo za ovaj jezik“, kaže on. „I hteo sam da obavestim javnost koliko je važan za nauku.“

Gunturkun je radio na istraživanju moždane asimetrije, tako da je, između ostalog, pisao o tome da govorni jezik uglavnom obrađuje leva hemisfera mozga, a muziku desna. Postoji određeno preklapanje (kao kod prepoznavanja tonova glasa)  ali u osnovi se vide kao odvojeni. Pa kako mozak obrađuje jezik u kojem se slogovi prikazuju kao odsvirani tonovi – zvižduci  umesto izgovorenih reči?

Terensko ispitivanje

Naučnik Gunturkun je testirao meštane koristeći slušalice, diktafone preko kojih je snimao turski jezik, izgovorene sloge i njihove zvižduke. Pratio je kako zvuke i slogove prima koja hemisfera mozga i kako mozak kontroliše zvuke. Gunturkun je otkrio da su seljaci reagovali i razumevali istovremeno i zvuke i slogove, dakle, koristili su obe hemisfere svog mozga u mnogo većoj meri. „Uravnoteženo su koristili obe hemisfere„, kaže Gunturkun. „I zaista, zavisno od načina na koji govorimo, hemisfere imaju različit udeo u obradi jezika.“

Nije jasno hoće li Gunturkunov rad dovesti do primene u stvarnom životu, jer njegov je test bio teorijski, ali on se pita da li bi jezik ptica bio od pomoći, recimo, osobi koja je doživela moždani udar s oštećenjem leve hemisfere koja ima poteškoće u obradi govornog jezika. Ostaje da se vidi koliko su njegovi zaključci primenljivi u ovim slučajevima.

Nema mladih, nema zvižduka

 

Korištenje mobilnih telefona smanjilo je potrebu za zviždanjem, ali seljani svakog leta organizuju festival kako bi pokušali jezik održati živim. Tehnologija nije jedina pretnja. Kao i u drugim dijelovima ruralne Turske, mnogo mladih ljudi napušta Kuşköy u potrazi za boljim životom u gradovima. Nedostatak osnovnih  mogućnosti za razvoj sela poput puteva, privrednih aktivnosti, škola, veliki je problem. Mladi odlaze i ostavljaju starije osobe iza sebe koje posećuju samo tokom letnjih odmora.

Festival kao promocija

 

Već 15 godina u selu se održava godišnji festival za promociju jezika. Meštani se takmiče u prenošenju poruka i najboljem zvižduku pred žirijem. Takmičenje ima za cilj promociju jezika ptica u svetu, kažu organizatori festivala i seoskog udruženja za ptice u selu.

Oko 2.000 ljudi prisustvovalo je ovogodišnjem festivalu, 8. jula, tokom kog su igrane narodne igre i svirali muzički instrumenti okolnih krajeva. Ko zna, možda baš ovaj neobičan običaj bude motiv i razlog jačanja privrednog i turističkog kapaciteta ovih sela u planinama Turske. Možda se za neku godinu prikupe sredstva kojim bi se poboljšale saobraćajnice, prilazni putevi i turistima olakšao dolazak na festival i na Pontijske planine.

Zvižduk poštovanja prema precima

 

Kulturna baština Turske je izuzetno bogata. Arheološka nalazišta Troja i Ani, drevni antički grad Efes sa Artemidinim hramom, Pamukale, stare crkve Kapadokije i džamije Istanbula. U kombinaciji sa bogatom hotelskom ponudom za letovanje u ovoj Euro Azijskoj zemlji ovo je još uvek nedovoljno otkrivena destinacija modernom evropljaninu.

U tom smislu, zar nije i ptičji jezik jedan od malenih, jedinstvenih simbola koji bi trebalo zaštititi i očuvati?

Lokalni stanovnici kažu da dok su god živi “zviždaće tajni jezik” svojih predaka . Za njih je to čin poštovanja i ljubavi. Kažu: „Naši stari su ga izmislili i koristili kao neophodnost u komunikaciji. Verovatno nisu znali da bi nas jednog dana mogao učiniti slavnim.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *