Svima koji kreću da uče osnove o francuskim vinima može se učiniti kao preteško i neizvodljivo pohvatati ono najbitnije o vrstama i karakteristikama francuskih vina. Međutim, učenje o vinima je pravo uživanje, ni nalik klasičnom učenju. Ovde je pravo zadovoljstvo isprobavati, upoređivati i kupovati raznorazna francuska vina koja ćete kasnije uz ručak, večeru ili neku proslavu komentarisati sa prijateljima.
Postati somelijer nije lako, ali je svakako vredno truda, posebno ako se uzme u obzir da je to jedan hedonistički proces.
Ko je somelijer?
Reč somelijer, naravno, potiče iz francuskog jezika. Bukvalno prevedeno bi označavalo osobu koja služi vino, koja o vinu brinu, odnosno koja je zadužena za vino. Somelijer je zapravo vrhunski poznavalac vina, pravi edukovani profesionalac koji vrhunski poznaje vinsku industriju. Somelijeri često rade u prestižnim restoranima gde su zaduženi za brigu o vinima, ali učestvuju i u preporučivanju i služenju vina.
Može se čak postati i sertifikovani somelijer preko raznih kurseva, programa za edukaciju i testova. Na primer, u Francuskoj od 1907. godine postoji takozvana Union des Sommeliers. Postoje čak i evropska i svetska takmičenja somelijera. Udruženje somelijera postoji i u Srbiji pod nazivom SERSA.
Odakle početi?
Dovoljno je da uživate u francuskim vinima. Ne morate postati pravi profesionalni somelijer, ali možete se upoznati sa osnovim vrstama francuskih vina. Kad dođete do stadijuma da umete da prepoznate o kojim vrstama vina se radi kada ih vidite na policama supermarketa ili u karti pića u restoranu, onda možete biti zadovoljni svojim znanjem i reći da se prilično dobro krećete kroz veliki svet vina.
Najbolje je početi sa jednostavnim upoznavanjem osnovnih francuskih vina, a praktični deo ovog početničkog učenja je prava poslastica za sve ljubitelje vina. Ako umete da protumačite šta tačno znači ono što piše na flaši vina, već ste završili više od pola posla u prepoznavanju i vrednovanju.
Francuska vina su označena na osnovu područja iz kojih su potekla. Iako je možda nekima zbunjujuće što je ime mesta, a ne vrste grožđa, glavni označitelj vrste vina, to ime svoje razloge. Naime, svako područje na kojima se gaji grožđe od koga se kasnije pravi vino ima specifične klimatske uslove, tip zemljišta i ostale posebne karakteristike koje vino napravljeno tamo razlikuje od vina napravljenih u nekom drugom mestu.
Prilikom kupovine odnosno naručivanja vina treba prvenstveno gledati AOC ili AOP, to jest Appellation d’Origine Contrôlée.
To je „lična karta“ vina.
Za praktičare predlažemo sajt Beograd noću, imate već selektovane liste elitnih restorana i kafana, ali najbolje je da ih pozovete i rezervišete ovde.
Vina iz Burgundije
Burgundija je područje Francuske, najpoznatije po proizvodnji vina koja su u svetu vrlo cenjena zbog istorijske tradicije ove oblasti. Iako je prva asocijacija na Burgundiju crveno vino, ovde se proizvode i bela vina. Većina vina iz Burgundije podeljena su na 4 velike grupe na osnovu kvaliteta i vrste grožđa od kojih se prave. U pitanju su vina proizvedena od šardonea, pino noara, pino blanka i gamea. Za najkvalitetnija vina Burgundije smatraju se ona napravljena od šardonea i pino noara. Osnovna vina iz Burgundije imaju oznake „bourgogne blanc“ ili „bourgogne rouge“.
Vina iz Bordoa
Bordo je grad u jugozapadnoj Francuskoj, poznat po vinogradima. Uglavnom su vina iz Bordoa nastala kombinovanjem različitih vrsta grožđa. Sorte grožđa koje se koriste za proizvodnju vina iz Bordoa su za crvena cabernet franc, cabernet sauvignon, merlot, malbec, petit verdot i carmenere i za bela semillon, sauvignon blanc i muscadelle.
Vina iz Bordoa dele se i na vina leve obale Bordoa i vina desne obale Bordoa, a te dve oblasti razdvaja reka Žironda. Vina leve obale Bordoa uglavnom se prave od sorte cabernet sauvignon, a vina desne obale Bordoa uglavnom od sorte merlot. Najkvalitetnija vina leve obale nose oznaku „premier grand cru classe“, a desne obale „premier grand cru classe A“.
Vina iz oblasti blizu reke Loare
Muscadet vino je najpoznatije iz oblasti Loare. Ovo belo vino prizvodi se u gradu Nantu i izuzetak je od onog pravila da se vina imenuju po regiji iz koje dolaze. Naime, ime mu je nastalo od vin qui a un goût musqué, što znači da se pravi se od grožđa melon koje ima specifičan ukus, a i puni se iz bačvi iz kojih, vrlo interesantno, talog nije uklonjen. Iz ove oblasti poznata su vina Pouilly–Fume i Sancerre.
Šampanjac iz Šampanje
Nije svako penušavo vino šampanjac. Pravi šampanjac potiče iz francuske oblasti Šampanja. Pored specifične oblasti u kojoj se pravi, šampanjac karakteriše i posebna metoda proizvodnje, takozvana šampanjska metoda, poznata i kao tradicionalna metoda. To znači da je neophodno sekundarno alkoholno vrenje koje se odvija, ni manje ni više nego u samoj flaši. Svakoj flaši se dodaje malo kvasca i šećera da bi fermentacija otpočela. Kvasac konvertuje dodati šećer u alkohol, a pošto je flaša čvrsto zatvorena, ugljen-dioksid koji se prilikom tog konvertovanja stvori ostaje zarobljen u flaši u vidu mehurića. Tako se dobija ona specifična penušavost šampanjca.
Koje još vrste francuskih vina postoje?
Vina doline Rone (najpoznatije je Grenaš vino), vina iz regije Langdok-Rusijon (poznata su njihova crvena i roze vina), vina iz Provanse (najpoznatija roze vina) – ovo su još neke vrste francuskih vina koja su poznata i cenjena svuda u svetu.
Ukrasne kutije za vino
Obične ukrsane kese za vino i piće uopšte su standardna stvar. Ali ako planirate kvalitetno vino za poklon posebno dragoj osobi dodatni utisak možete ostaviti uz drvene kutije za vino.
Poštovanje na originalan način je ono što ljudima uvek prija!
