Francuska kuhinja je među najslavnijima na svetu, a francuski kulinarski običaji su fascinantni kao duboko ukorenjene korisne životne navike. U celom procesu pripreme obroka vlada duh prijatne spontanosti i druželjubivosti, pri čemu se veliki značaj pridaje kupovini najboljih sastojaka, planiranju jelovnika i obrocima u propisano vreme kako biste uživali za stolom u društvu porodice ili prijatelja.
Francuska hrana se smatra zdravom, jer u fokusu ima proizvode proizvoda životinjskog i biljnog porekla sa niskim procentom masti koji zadovoljavaju sve potrebe tela. Francuzima je mršavljenje retko problem kojim se bave. Uz kulturu ishrane koja se oslanja na dobre namirnice, ali i psihološke principe kao što je stavljanje male količine hrane na velike tanjire ili serviranje malih porcija hrane – smršati je lako. Ako želite da izgubite kilograme postoje načini da to učinite brzo. Inspiracija se svakako može pronaći u impresivnim navikama Francuza.
Tri obroka dnevno – zdravi francuski “bonton”
Možda se najupečatljivija navika Francuza tiče ritma obroka kog se drže. Zapravi, tempo dana diktira vreme obroka. Za razliku od navika i uverenja sa našeg područja gde je “doručak najvažniji obrok”, u francuskoj kulturi su stvari postavljene malo drugačije. Francuzi imaju lagan doručak koji kasnije prati ručak od tri jela i na kraju obilna večera.
Najvažnije im je da se opuste i okupe se za stolom da jedu i razgovaraju sa porodicom. Zanimljivo je da Francuzi ne odobravaju grickanje između obroka, “jedenje s nogu”, na brzinu i u pokretu. Nećete ih videti da otvaraju frižider u potrazi za hranom ili da jedu užinu šetajući se. Slatkiši, čips i gazirana pića nisu održiva opcija u prihvaćenom životnom stilu Francuza.
Neki kažu da možete podesiti sat prema vremenu obroka koji se služi u tradicionalnim francuskim domovima. Savremeni urbani način života i rasporedi rada znače da postoji više fleksibilnosti oko vremena doručka. Ipak, uobičajeno je da se sedne za ručak u 13 časova, kao i da se večera u 20:30h. Interesantno je da se u pariskim restoranima ovo smatra “ranom večerom”, a da je kasnija večera još i modernija i da se specijaliteti poslužuju i oko 2h ujutro u tavernama i bistroima većih francuskih gradova.
U manjim gradovima restorani se obično zatvaraju između ručka i večere, pa je veoma teško pronaći kuhinju koja poslužuje ručak posle 14 časova ili večeru posle 22 časa.
Hleb, sir i vino – sveto trojstvo francuske kuhinje
Hleb, sir i vino su specijaliteti od suštinskog značaja za kulturu i tradiciju francuske hrane. Ujedno, posluženi zajedno čine idealan i pritom pristupačan ručak koji možete poneti sa sobom gde god da želite.
Francuzima je jako stalo do toga da svakoga dana jedu sveže pečeni hleb. Deo francuskog nasleđa je upravo širok spektar hlebova i pekarskih proizvoda, od dugih hrskavih bageta do laganih kroasana od lisnatog testa. Svraćanje u pekaru na putu od posla do kuće je jednostavan gest deljenja porodične ljubavi za Francuze.
Sir je sastavni deo francuske trpeze jer obezbeđuje telu dovoljno energije, kao i osećaj sitosti. Pravi francuski sir bogat je mineralima kao što su kalcijum, kalijum, fosfor, probioticima, ali i vitaminima A, D, B2, B6 i B12.
Kombinujte svoj baget sa divnim francuskim sirevima i flašom francuskog vina po razumnoj ceni i odmah ćete dobiti piknik. Ne treba vam daska za sečenje ili nož, bageti se mese i prave tako da se kidaju na komade veličine zalogaja. Savršeno je za bilo koje godišnje doba i predstavlja odličan izbor za improvizovanu pauzu za predah u toku dana.
Francusko društvo – zajednica ljudi koji vole kafu
Ispijanje kafe u lokalnom kafeu, u razgovoru s prijateljima ili uz čitanje novina, za Francuze predstavlja umetnost. Uvek možete videti ljude kako uživaju u bašti kafića uz kafu, limunadu, bokal vina ili gaziranu vodu. Zapravo, nigde na svetu kao u Parizu nije očigledno da tu žive ljudi koji obožavaju kafu. Autentični i neodvojivi deo francuske kulture su “načičkani” kafići sa baštama na trotoaru. Dovoljan je jedan pogled na pariske ulice (i ne samo pariske!) pa da postane jasno koju ulogu kafa ima u ovom društvu.
Meso, živina i riba – deo svakog pravog francuskog ručka
U Francuskoj se svaki pravi ručak i večera vrte oko glavnog jela koje se sastoji od mesa, ribe ili živine. To potvrđuju i poznata, klasična francuska jela, koja se pripremaju od govedine, svinjetine, jagnjetine, teletine i zečetine. Popularni nacionalni specijaliteti i ukusi uključuju burgundsku govedinu, teleći gulaš, jagnjeći but) i kasulet u Tuluz stilu sa svinjetinom i pasuljem. Što se tiče specijaliteta od živine, omiljeni su piletina Dijon, piletina dinstana sa vinom, patka a l’orange, kao i pačja prsa. Ćuretina sa kestenom ili pečena guska deo su tracionalne božićne trpeze.
Riba je takođe bitan element u francuskoj kulturi ishrane, a omiljena jela su losos u papiru, provansalska tunjevina na žaru i pečena sabljarka. Poseban specijalitet u Provansi jeste gulaš prepun škampa, dagnji, školjki i grdobine. Francuzi uživaju u mariniranim dagnjama i odličnim ostrigama koje se dobijaju iz hladne vode sa severozapadne obale Atlantika. Mariniranje je jedna od preferiranih kulinarskih tehnika u francuskoj kuhinji.
Inače, Francuzi ne vole prženu hranu, jer se za ovakav vid pripreme jela koriste prerađena ulja. S druge strane, u kuvanju će uvek koristiti prirodna biljna ulja poput ulja od kikirikija, ulja kanole ili čak maslinovog ulja. Ulja iz ovih grupa biljaka bogata su polinezasićenim masnim kiselinama ( kao što su omega-3 masne kiseline koje su dobre za zdravlje) i pomažu u smanjenju rizika od raznih kardiovaskularnih bolesti.
Francuska gastronomija – pod UNESCO zaštitom
U različitim regionima Francuske, ručavanje je i zadovoljstvo i duboko ukorenjen ritual. UNESCO je proglasio francusku gastronomiju za nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva 2010. Ovaj kulturni ogranak Ujedinjenih nacija je priznao francusku kulinarsku kulturu kao društveni običaj koji ima za cilj proslavljanje najvažnijih trenutaka u životu pojedinaca i grupa. Dodajmo tome i činjenicu da je ovakav način ishrane i zdrav – korisno je usvojiti bar neku francusku naviku.