Kada letite u Pariz, verovatno ćete proći kroz poznati aerodrom Šarl de Gol. Posebno iz razloga što postoje jeftine avio karte iz Beograda ka ovoj destinaciji i upravo ka ovom aerodromu. Znate li ko je uopšte bio Šarl de Gol i čime je zaslužio da drugi najveći aerodrom u Evropi nosi njegovo ime?
Šarl Andre Žozef Mari de Gol rođen je 22. Novembra 1890. godine, a preminuo je 9. novembra 1970. godine. Bio je francuski vojnik, vojni zapovednik, pisac, arhitekta i državnik.
Obrazovanje i rana karijera
De Gol je bio drugi sin rimokatoličke, patriotske i nacionalističke porodice srednjeg veka. Porodica je odgajila istoričare i pisce, a njegov otac je učio filozofiju i književnost, ali, kao dečak, De Gol je već pokazao strastveni interes za vojne teme.
Pohađao je Vojnu akademiju, a 1913. godine, kao mladi potporučnik, pridružio se pešadiji pod komandom pukovnika Filipa Petaina.
De Gol je bio inteligentan, vredan i odan mladi vojnik, a u svojoj vojnoj karijeri, bio je čovek sjajnog samopouzdanja i izvanredne hrabrosti.
U Prvom svetskom ratu borio se u Verdunu, bio je tri puta ranjen i tri puta spomenut u dispatima, a proveo je dve godine i osam mjeseci kao ratni zarobljenik.
Posle kratke posete Poljskoj kao pripadnik vojne misije, godišnje nastave na akademiji i dvogodišnjeg kursa specijalnog treninga u strategiji i taktici na ratnom koledžu, još više je zavoleo vojni poziv.
Od 1927. do 1929. De Gol je služio kao major u vojsci koja je okupirala Rajnu i mogla da vidi potencijalnu opasnost od nemačke agresije i neadekvatnost francuske odbrane.
Takođe je proveo dve godine na Bliskom istoku, a potom, kada je unapređen u potpukovnika, proveo je četiri godine kao član sekretarijata Saveta za nacionalnu odbranu.
Književna karijera De Gola započela je studijom o odnosima između civilnih i vojnih sila u Nemačkoj (La Discorde chez l’ennemi, 1924. godine, „Discord among the Enemi“), nakon čega su održana predavanja o njegovoj koncepciji liderstva Le Fil de l ‘epee (1932. godine; Edge of the Svord).
Studija o vojnoj teoriji, Vers l’armee de metier (1934. godine; Vojska budućnosti), branila je ideju male profesionalne vojske, visoko mehanizovane i mobilne.
Takođe, on je napisao i memorandum u kojem je pokušao ubediti političare u svoj način razmišljanja.
Njegovo gledište ga je učinilo nepopularnim među nadređenima u vojsci, a pitanje njegovog prava da objavi pod njegovim imenom istorijsku studiju La France et son armee dovelo je do spora sa Maršalom Petainom.
Drugi svetski rat
Na početku Drugog svetskog rata, De Gol je zapovedao tenkovsku brigadu vezanu za francusku Petu vojsku.
U maju 1940. godine, nakon što je preuzeo komandu kao privremeni brigadni general u četvrtoj oklopnoj diviziji, dva puta je imao priliku da primeni svoje teorije na bojni tenk.
Spomenut je kao „divan, energičan i hrabar vođa“.
- juna je ušao u vladu Pola Reinoa za državnog sekretara za odbranu i rat i preduzeo je nekoliko misija u Engleskoj kako bi istražio mogućnosti nastavka rata.
De Gol je ušao u ratnu karijeru kao politički lider sa ogromnim obavezama. Imao je samo nekoliko regrutovanih političkih pristalica i dobrovoljaca za ono što bi postale slobodne francuske snage.
Nije imao politički status i bio je gotovo nepoznat u Britaniji i Francuskoj. Ipak, imao je apsolutno uverenje u svoju misiju i uverenje da je posedovao kvalitete lidera. Bio je potpuno posvećen Francuskoj i imao je snagu karaktera da se bori za francuske interese.
U svojoj zemlji nije bio odmah prihvatljiv politički lider, dok je onima sa desne strane bio pobunjenik protiv Petain-a, koji je bio nacionalni heroj.
Emitovanja iz Londona, akcija Slobodnih francuskih snaga i kontakti grupa otpora u Francuskoj, bilo sa sopstvenom organizacijom De Gola ili sa onima iz britanskih tajnih službi doneli su nacionalno priznanje, ali puno priznanje njegovih saveznika došlo je tek nakon oslobođenja Pariza avgusta 1944. godine.
U Londonu odnosi De Gola sa britanskom vladom nikada nisu bili lakši.
Godine 1943. preselio je svoje sedište u Alžir, gde je postao predsednik Francuskog komiteta za nacionalno oslobođenje. Uspešna kampanja De Gola da izbegne Giraud dala je svetu dokaz njegove veštine u političkom manevarstvu.
Rana politička karijera
Dana 9. septembra 1944. godine De Gol i njegova vlada su se vratili iz Alžira u Pariz. Tamo je vodio dve privremene vlade, ali je 20. januara 1946. iznenada podneo ostavku.
U novembru 1946. godine proglašena je Četvrta francuska republika, a do 1958. godine De Gol je vodio kampanju protiv ustava, za koji bi, prema njegovim navodima, verovatno bilo moguće reprodukovati političke i vladine neadekvatnosti Treće Republike.
Godine 1947. formirao je Ralli francuskog naroda, masovnog pokreta koji je ubrzano porastao i postao politička partija tokom izbora 1951. godine, kada je osvojio 120 mesta u Narodnoj skupštini.
De Gol se nije pojavio u javnosti u periodu između 1955. I 1956.godine i vreme je provodio u svom domu, gde je radio na svojim memoarima.
Povratak u javni život
De Golovi sunarodnici bili su duboko podeljeni po pitanju njegovog povratka u javni život.
Razlozi njihovog oklevanja vezuju se za političku istoriju tog perioda.
De Gol je verovatno video svoj povratak u politiku kao najsigurnije izbalansiranu ideju u životu, ali nije bilo sigurno da će francuski parlament prihvatiti njegov povratak pod uslovima koje bi mogao prihvatiti.
De Gol se ipak ponudio Narodnoj skupštini kao kandidat za premijera. Sutradan je prisustvovao skupštinskoj sednici koja mu je odobrila reformu ustava i posebne uslove koje je zatražio.
- decembra 1958. godine De Gol je izabran za predsednika republike.
Njegov mandat trajao je 10 godina, do 1969.
Tokom tog perioda francuska ekonomija brzo se oporavila od posledica rata i dodatno procvetala. Francuska je postala četvrta svetska nuklearna sila, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, Velikom Britanijom i Sovjetskim Savezom.
Šarl de Gol se ponovo povukao iz politike 1969. godine.
Godinu dana kasnije, preminuo je od srčanog udara.
Aerodrom Šarl de Gol
Aerodrom Šarl de Gol otvoren je u martu 1974. godine, kada je i dobio svoj poznati naziv.
Samo ime bilo je na neki način logično rešenje jer je upravo Šarl de Gol, kao bivši francuski predsednik, koji je vodio slobodne francuske snage tokom Drugog svjetskog rata pre uspostavljanja Pete republike, ujedno i autor ustava pod kojim Francuska deluje i danas, jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Francuske države..
Ovaj međunarodni aerodrom najveći je francuski aerodrom i jedan od 10 najvećih aerodroma na svetu.
Nalazi se 23 km severoistočno od Pariza, u mestu koje se zove Roisy.
Sa prometom od preko 60 miliona putnika godišnje, ovaj aerodrom je drugi najprometniji aerodrom u Evropi, odmah posle londonskog Hitroa.
Ovaj aerodrom je među vodećima u svetu i po drugim kriterijumima – prema broju opsluženih letova, kao i prema teretnom prevozu.
On je bazni aerodrom kompanije Air France i ima tri terminala.
Terminal 1 je najstariji, koriste ga kompanije za interkontinentalne letove i prepoznatljivog je oblika hobotnice. Terminal 2 je bio izgrađen za potrebe nacionalnog avio prevoznika Air France, ali danas ga koriste i druge aviokompanije, dok se treći terminal koristi za čarter letove.
