Mladi Srbi, koji su preživeli Prvi svetski rat, uočili su tokom boravka u Francuskoj, da znanje stranih jezika nije samo za visoke diplomate, već može da pritreba I običnom smrtniku. Po povratku u otadžbinu, pritegli su svoje potomke da uče francuski, “zlu ne trebalo”. Moj pradeda, mogao je samo da broji i izgovori par osnovnih fraza na ovom melodičnom jeziku, iako je u Grenoblu I Parizu proveo nekoliko godina.
Kada se vratio u Beograd, oženio I dobio decu “pritisnuo” ih je da oboje tečno progovore francuski i ne budu “slepi kod očiju”. U tom periodu, između dva svetska rata, broj stanovnika glavnog grada se utrostručio, a otvoreni su I prvi privatni francuski vrtići.
U gimnazijama se uz latinski, uglavnom, učio nemački I francuski. U knjižarama ste mogli naći izdanja na stranim jezicima, a ako nečega nije bilo, poručivalo se poštom iz Pariza. Sve je to promenio Drugi svetski rat. Ipak, moj deda je, u posleratnom periodu, pritisak “preneo” na sledeću generaciju, što je rezultiralo aktivnim znanjem francuskog moje majke I tetke. Šta da vam pričam, sad sam ja na redu.
Po Njutnovom Zakonu akcije i reakcije, tečno govorim engleski, učim japanski, a francuskim se služim, jer je, u mojoj porodici, izgleda neizbežan.
UZRAST DETETA I STRANI JEZIK
Zahvaljujući napretku tehnologije, deca se sa stranim, uglavnom engleskim jezikom, susreću I pre vrtića. Mišljenja stručnjaka o odgovarajućem uzrastu mališana za učenje stranog jezika su podeljena. Jedna struja se zalaže za što raniji uzrast, jer dete tada usvaja spontano, bez opterećenja pravilima, na isti način kao I maternji jezik.
Oni smatraju da je dete oko treće godine spremno za učenje stranog jezika u vrtiću. Drugi su mišljenja da je polazak u školu pravo vreme, što je najčešće I praksa. Ipak, I oni priznaju da od četvrte do šeste godine mališani kao sunđer upijaju izgovor, melodiju I intonaciju stranog jezika.
Kao što je poznato, predškolski period je veoma značajan, kako za ranu stimulaciju, tako I za celokupno sazrevanje deteta. Dete koje živi od rođenja u bilingvalnoj sredini progovara istovremeno oba jezika, nešto kasnije od vršnjaka koji “savlađuju” samo maternji.
DA LI STRANI JEZIK “KVARI” MATERNJI
Stručnjaci se slažu da je najbolje odvesti dete kod logopeda I proveriti kakav mu je govorno-jezički status.
Ako dete ima dobar temelj maternjeg jezika, učenje drugog, stranog jezika ga neće “pokvariti”, već pozitivno utiče na dalji, svestran razvoj deteta. Ali ako dete nepravilno izgovara više od pet glasova, ima siromašan fond reči, agramatičan govor, koji samo mama I tata razumeju, onda treba stimulisati učenje maternjeg jezika I odložiti uvođenje stranog.
Deca koja umekšavaju, obezvučavaju, zamenjuju glasove ili ih izbacuju iz reči, odnosno iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju, mogu preneti ova odstupanja u izgovoru i u strani jezik. S druge strane, neka deca koja imaju problem sa izgovorom, po uključenju stranog jezika “poprave” svoje dž, č, ć ili r. Ipak, da roditelji budu sasvim sigurni, da nova znanje ne poremete bazu maternjeg, neophodno je rešiti uočene probleme logopedskim tretmanom i potom se “preći” na strani jezik .
FRANCUSKI VRTIĆI U BEOGRADU DANAS
Neki privatni vrtici Beograd u svoj program uključuju jedan ili dva strana jezika. Oni kombinuju različite metode rada I usvajanja novih saznanja kroz igru I slikovni material, sa mnogo ponavljanja I postupnog produbljivanja sadržaja, u malim grupama. Spontani ili vođeni dijalog, pun svakodnevnih naloga, pitanja I odgovora, decu lagano uvodi u novi jezik.
Neki od francuskih vrtića u Beogradu, sadržaje prelaze prvo na maternjem, a potom na stranom jeziku. Kod drugih se komunikacija, u najvećoj mogućoj meri, odvija na francuskom.
Pokretne aktivnosti praćene pesmicama, igricama, imitacijama I dramatizacijama doprinose usvajanju I obogaćivanju rečnika. Stručni saradnici, koriste savremene pedagoške metode, uz poštovanje potreba, interesovanja I mogućnosti svakog deteta. U ranom uzrastu, deca uče po modelu, stoga kvalitet I prilagodljivost tima koji uspostavlja odnos prihvatanja, poštovanja, poverenja I ljubavi sa njima, značajno utiče na proces i rezultate učenja.
A ZAŠTO BAŠ FRANCUSKI?
Zato što je francuski:
- jezik koji se govori u sedamdeset država, na pet kontinenata
- jezik koji se govori u najposećenijoj turističkoj destinaciji na svetu- Francuskoj
- jezik na kome se studira u Francuskoj, gde puno ulažu u obrazovanje
- jezik diplomatije, mode, umetnosti, gastronomije I ljubavi
- jezik koji olakšava učenje italijanskog, španskog I latinskog
- jezik koji uz engleski povećava šanse za zaposlenje
GOVORIMO OD “MALIH NOGU”
Ljudi su bića kojima je urođena sposobnost kretanja i govora. Ipak, neurofiziološki mehanizmi, odgovorni za automatsko I nesvesno usvajanje bilo kog jezika, slabe nakon pete godine. Dakle, do ovog uzrasta dete usvaja na isti način maternji I strani jezik, što ga motiviše za dalje učenje. Dešava se da ih meša u istoj rečenici I bez problema se “prebacuje” sa jednog na drugi, zbunjujući odrasle.
Zato je potrebna solidna baza maternjeg jezika, kako bi nadgradnja bila jednako čvrsta I sigurna. Najbolji reuzultati ostvaruju se u prirodnoj sredini kroz spontano druženje I razumevanje dečjeg pogleda na svet.
U ovom uzrastu deca razvijaju “osetljivije” uši za strani jezik, lakše “lome” jezik I tečno progovaraju, što pospešuje komunikativnost I snalažljivost. Istraživanja potvrđuju da deca koja od “malih nogu” uče strani jezik, lakše usvajaju gradivo iz različitih oblasti i postižu bolje razultate na testovima ličnosti, sposobnosti I znanja.
SAVETI ZA RODITELJE:
Budite strpljivi, niste ni vi progovorili odmah. Znamo, da želite svom detetu najbolje, ali ako mu namećete svoje neostvarene želje I neispunjene ambicije, dobićete neželjene efekte. Svako dete je poliglota u najavi, ako ima podršku. Presudno je da radi sa stručnjakom koji ga poznaje, razume I svestrano podstiče, bez pritisaka.
Dete često menja interesovanja, stoga aktivnosti ne smeju biti jednoobrazne, već se moraju smenjivati. Kada im puštate muziku, uvrstite I francuske izvođače, a u dozvoljeno vreme “ispred ekrana” uključite I francuski kanal TV 5 Monde, prilagođen gledaocima koji još nisu u potpunosti usvojili ovaj jezik. Budite im oslonac. Neka govore što više, kroz greške se uči. I ne brinite, deca koja strani jezik počnu da uče u vrtiću, imaju više šansi da postanu izvorni govornici.
