Da li znate da je žurka galicizam? Isto kao i abažur, balet, banalan, bataljon, boem, grupa, žaluzina, žargon, ešarpa, kabina, kavaljer, masaža, parket, ruž i šmizla. I još nekoliko desetina reči koje potiču iz francuskog jezika.

U drugoj polovini 19. i početkom 20. veka u srpskom su političkom i kulturnom životu veoma značajnu ulogu imali Parizlije, kako su od milošte nazivali naše đake školovane na francuskim univerzitetima.

Njihova uloga u srpskoj kulturi i umetnosti, književnosti, slikarstvu i politici je neprocenjiva. Školujući se u Francuskoj, sa sobom su u otadžbinu doneli nove ideje, zaraženi virusom liberalizma, bratstva, jednakosti i slobode koje je iznedrila francuska revolucija.

Mona Liza
Mona Liza

Tako snažan francuski uticaj na srpsku kulturu i politiku su uočili i francuski putopisci, obilazeći zemlju pred Prvi svetski rat. Sa oduševljenjem su Srbiju nazivali najfrankofonskijom zemljom na svetu, državom u kojoj se Francuska najviše voli.

Lingua franca

Od 17. veka francuski je bio jezik obrazovanog i otmenog sveta, jezik diplomatije, kulture i umetnosti kojim se govorilo na svim evropskim dvorovima, uključujući i carsku Rusiju. Bila su to vremena kada se živelo sporije, vodilo računa o lepim manirima i ponašanju, udvaralo suptilnije, negovala lepa riječ, čitala i recitovala poezija toplih i sadržajnih stihova i savršene forme. Francuski jezik je bio lingua franca.

Položaj francuskog danas

Danas je primat svetskog jezika preuzeo engleski, kao što su tu ulogu nekada ranije u istoriji imali grčki ili latinski.

Ipak, francuski jezik je i danas značajan, u svetskim razmerama. To je jezik kojim, širom sveta, govori oko 500 miliona ljudi, na svim kontinetima.

Službeni je jezik u 28 država, jedan je od zvaničnih jezika Evropske unije, Ujedinjenih nacija i brojnih međunarodnih organizacija i obavezan je za svakog njihovog službenika.

Međunarodna organizacija Frankofonija (l’Organisation internationale de la Francophonie) okuplja 70 država i vlada na svim kontinentima.

Predstavlja skup država, zemalja i regija u kojima se govori ili na bilo koji način koristi francuski jezik koji ujedinjuje 500 miliona ljudi širom sveta. Misija im je podsticanje širenja francuskog jezika, ali i promocija obrazovanja, jačanje kulturne saradnje, popularizacija  kulturne raznolikosti. Promovisanjem jezika, promovišu se mnoge druge vrednosti -političke, demokratske, ljudska prava, kultura i poruka koju ona nosi.

Koja vrata otvara znanje francuskog?

Znanje francuskog danas omogućava srpskim studentima školovanje u Francuskoj i Srbiji u periodu od tri godine, uz podršku  Ambasade Francuske koja za potrebe školovanja, troškove školarine, troškove života u Francuskoj i socijalno osiguranje obezbeđuje stipendije. Sve to našim studentima pruža priliku da steknu međunarodno priznatu diplomu na nekom od prestižnih francuskih univerziteta.

Najpoznatiji su pariska Sorbona (Université de Paris, Sorbonne) osnovana davne 1253. i prestižna i elitna visoka škola École nationale d’administration u Strasburu koju su pohađali brojni francuski i internacionalni visoko rangirani državni funkcioneri, poput sadašnjeg i bivšeg predsednika Fransoa Olanda i Žaka Širaka ili bivšeg premijera Dominika de Vilpena.

Znanje francuskog otvara vrata zaposlenja u mnogobrojnim multinacionalnim francuskim i frankofonim kompanijama kojima nedostaje stručni kadar sa znanjem jezika u Srbiji, Francuskoj i frankofonim zemljama ( Kanada, Švajcarska, Luksemburg, Belgija).

I samoj Francuskoj nedostaje obrazovani kadar iz oblasti prava, telekomunikacija, medicine, novih tehnologija, a ta su radna mesta dostupna i strancima koji dobro vladaju francuskim jezikom.

Zbog toga i postoje prevodioci za francuski jezik.

„Koliko mogu reći, toliki je moj svet“

Pariz je grad svetlosti, umetnosti i obrazovanja, najromantičniji grad, u kojem se mogu videti najvrednija dela svetske kulturne i umetničke baštine.

Francuska je, s razlogom, najposećenija zemlja na svetu. Slavna i bogata istorija, ličnosti  i ideje koje su menjale sudbinu sveta ( Karlo Veliki, Jovanka Orleanka, Luj XIV- „kralj Sunce“, ideje bratstva, slobode, jednakosti u francuskoj buržoaskoj revoluciji, Napoleon); bogata kultura, umetnost, filozofija (književnici Rable,Volter, Igo, Flober, Balzak, Bodler, Rembo, Prust, Sartr, Kami, Prever; slikari Mone, Renoar, Van Gog, Sezan, Tuluz-Lotrek, Pikaso); arhitektura (Versaj, brojni zamkovi i dvorci, katedrale, gradovi i ljupka sela); prefinjen ukus i ljubav prema hrani, svi ti sirevi (više od 370 vrsta) i supe, kiševi, brioši, tartovi, kroasani, i madlene umočene u čaj čiji je ukus Prusta vratio u detinjstvo i motivisao da napiše roman i autobiografiju u sedam tomova „U traganju za izgubljenim vremenom“; svakodnevni život i mentalitet Francuza – sa znanjem jezika, sve se to otvara neposredno, na izvoru, u originalu.

Šta učimo učeći strani jezik?

Svako će brzo i lako odgovoriti na ovo pitanje. Učimo vokabular i gramatiku. Preciznije bi bilo sledeće: učimo kako da ono što želimo, mislimo i osećamo kažemo na jeziku na kome želimo. Da bismo razumeli još bolje o čemu je reč, treba da definišemo jezik.

„Jezik je sistem znakova koji je (govorno i pisano) sredstvo opštenja, sporazumevanja među ljudima. Jezikom čovek saopštava svoje misli i osećanja drugim ljudima. A to znači da je jezik društvena kategorija, da služi za usmeno i pismeno izražavanje pojava, da je njegov postanak vezan za postanak i razvoj ljudskog društva. Kao najsavršenije sredstvo sporazumevanja on je vezan za misao, pa su mišljenje, svest i jezik u stalnom jedinstvu. Sa usavršavanjem misli, usavršava se i jezik i prirodno, sa usavršavanjem jezika razvija se i mišljenje” (Stanojčić–Popović).

Čudesna je moć reči

Reči su dar Božji ljudima: „ Vo iskoni bje slovo…“ ( „U početku beše reč“), prva je rečenica u Bibliji. Magija reči čini čoveka superiornim nad svim drugim bićima na svetu. Moć jezika je nemerljiva i neograničena: „Lepa reč i gvozdena vrata otvara.“  Tajna šifra: „Sezame, otvori se“  otvara ulaz u pećinu s blagom u bajci o Alibabi i četrdeset razbojnika.

Oduvek su iskusni ljudi upozoravali da treba voditi računa o tome šta se govori, jer su reči snažne i poseduju magičnu moć. Sve češći su napisi, koji dolaze i iz naučnih krugova, koji potvrđuju da jezik, reči i misli programiraju ljudsko telo. Tako se tvrdnje tajne nauke i klasične nauke skoro poklapaju.

„Imago animi sermo est“ ( „Govor je slika duše“ -Ciceron)

U maternjem jeziku mi razumemo i primenjujemo određena pravila strukture i organizacije rečenice prema kojima svaki rečenični član ima svoje mesto. Razumemo tačno značenje reči i izraza, idioma, fraza, metafora… U tim rečima, idiomima, frazama, metaforama, u načinu kako organizujemo rečenicu se ogleda naša istorija, kultura i duhovnost. Mi se izražavamo u duhu tog jezika, kroz njega spoznajemo i sebe i svet, to je jezik koji nas definiše i predstavlja.

Kada učimo strani jezik, ne učimo samo nepoznate reči i gramatička pravila. Kroz njih, učimo novi način da organizujemo stvarnost. Otvara nam se kapija u neki nepoznati svet i pruža nam se mogućnost da, uvažavajući nove aspekte, promenimo svoje misli, pa i postupke.

Junakinja Elizabet Gilbert, u njenom svetski popularnom bestseleru „Jedi, moli, voli“, se, putujući Italijom, prepušta hedonističkim užicima i proučavanju italijanske kulture usvajajući italijanski jezik.

Asketizmu i duhovnosti, međutim, se posvećuje u indijskom ašramu, izgovarajući mantre na sanskritu. Srećna žena!

Moj izbor bi bila Francuska i francuski. Kombrej i šetnja zelenim brežuljcima posle kiše, u proleće, u danima kada cveta beli glog. Mala madlen umočena u čaj.

Muzeji i galerije i katedrale. Dvorci Loare.

Gaskonja sa svojim srednjevekovnim šarmom i strastvenim stanovnicima. Mali kafei sa kockastim stolnjacima, espreso i kroasan. Boemski Monmartr. Pjaf i Indila i Zaz. Prust i Volter i Prever. Melodija najromantičnijeg jezika na svetu.

Za početnike nadamo se da je dovoljno za prvi članak na našem blogu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *